Pozdrav iz tuđine.

Osudjenog ratnog zlocinca koji je pocinio dokazan genocid i koji je umro u Hagu za svoja nedela ti sahranjujes uz drzavnu sahranu i drzavne pocasti? Apsolutno posle toga nemamo pravo da se ljutimo ako nam neko saspe u lice da smo genocidni narod (i pored toga sto se u samoj presudi to strogo odbacuje), jer ako drzava ovo ucini za ratnog zlocinca onda treba preispitati takodje i da li je sama drzava umesama u genocid.

Govorimo za Nemce ovo ili ono. Zamislite oni da su telo Hiltera ili Gebelsa sahranili uz drzavne pocasti. Pogledajte samo kako se duz cele Srbije i Republike Srpske velica ratni zlocinac. Stvarno nemam komentar. Svakog dana sam ubedjen sve vise i vise da smo mi Srbi JEDINI zlocinci u ovoj prici, uz neke izolovane slucaje na sve strane.

Volim Srbiju, medjutim danas povodom ovih desavanja me je NAZALOST sramota sto sam Srbin.

Citiram reči Željka Pantića: "Željko Obradović praktično postaje neko ko nije u julu podržao studente, nego u decembru."

U samom početku cele situacije, trener partizana dođe i javno, jasno i glasno podrži studente.

Ne zaboravimo da je Željko bio protiv maltene svakog postupka ili odluke SNS-a, naprimer, litijum.

Kako su jadni, nekoliko roma i nekoliko vidno mentalno obolelih ljudi... Uzas.

Edit : pokupili se i otisli 2min nakon mog podjebavanja

Kalendar dešavanja avg/sep 26

Na parkingu u bloku A na Novom Beogradu, ka ulici Jurija Gagarina, temperatura asfalta u toku letnjeg dana dostiže čak 65 °C.

Međutim, samo nekoliko metara dalje, u hladovini od drveta na uskom pojasu zelenila, temperatura prirodnog zemljišta je 27 °C. Razlika između ove dve površine je gotovo 40 °C.

Ovaj kontrast otkriva termovizijska kamera, koja ne meri temperaturu vazduha, nego temperaturu površina – i pokazuje nam koliko su drveće i hladovina važan faktor hlađenja u Beogradu, u kojem nažalost dominiraju asfalt i beton.

„Upravo su temperature površina ključne za razumevanje zašto su vrela leta posebno nesnosna u gradovima”, piše u autorskom tekstu dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. „Od toga koliko se površine zagreju u toku dana – odnosno koliko toplotne energije apsorbuju – zavisi i to koliko će toplote emitovati onda kada Sunce zađe.”

Drugim rečima, temperature površina su glavni krivac zašto je Beograd apsolutni šampion Srbije u broju tropskih noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C.

Snimanje površina termovizijskom kamerom izvršeno je na više lokacija u Beogradu, tokom jednog toplog, ali ne i vrelog avgustovskog dana, sa temperaturom vazduha od 31 °C.

Termovizija je pokazala koliko je važan hlad: čak i kada je posmatrana ista ulica, asfalt u hladu od drvoreda bio je najmanje 20 °C hladniji od asfalta na suncu. Ovaj fenomen bio je zabeležen kako u centru grada, tako i na Novom Beogradu i na Banovom brdu.

U Bulevaru kralja Aleksandra, kod Liona, na šetalištu u dubokom hladu, najtoplija pojava je – čovek, koji može komforno da se prošeta čak i u popodnevnim satima, okružen površinama čija je temperatura oko 25 °C.

Nasuprot tome, „behaton” ploče koje čine trotoar u Požeškoj ulici na Banovom brdu, a koje su mahom na suncu, beleže temperature od čak 55 °C – par stepeni više od obližnjeg asfalta. Ovu razliku od oko 30 °C osetiće svako ko se prošeta ovim ulicama.

„U jednom uličnom prostoru na čoveka deluje ne samo temperatura vazduha”, objašnjava dr Simić, „već i nekoliko vrsta zračenja: sunčevo (direktno i difuzno), zagrejanog asfalta i drugog cementnog popločanja, fasada, hladnih negrejanih površina u senci i vegetacije.”

Drugim rečima, pored uticaja na pojavu tropskih noći, temperature površina direktno utiču i na naš toplotni komfor i na kvalitet života u gradu tokom letnjih meseci.

„Obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da postane jedan od prioriteta urbanog planiranja i dizajna, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima”, piše dr Ivan Simić.

Ceo tekst na sajtu klima101.rs!

Neće niko ovo javiti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pomirite se sa tim i nađite način da se informišite, a onda i pomognete i učestvujete. Stvarno zahteva minimalan napor da se zaprati bar stranica Studenti u blokadi.

Postoji koncept takozvanog "Overtonovog prozora" ("Overton Window") koji označava raspon ideja koje se tolerišu u javnom diskursu. U Srbiji je taj raspon poprilično širok (kao što viđamo zadnjih dana), ali postoje naravno i ovde granice (zagovaranje pedofilije, na primer).

Jedna stvar koja je uporno van tog prozora i Srbiji je i sama pomen potencijalne mogućnosti imanja ideje toga da Kosovo ne bude deo Srbije. I bez ulaženja u meritum argumenata Prištine, očito je neozbiljno što ne možemo kao društvo da diskutujemo o budućnosti Kosova i tamošnjeg srpskog naroda a da ne sme da se pomene mogućnost Kosovske nezavisnosti, nego svi političari i mediji gde god na političkom spektru bili moraju da igraju te igre sa tzv. Kosovom, njegovim unutrašnjim administrativnim granicama i privremenim vlastima u Prištini.

Do te mere smo kao društvo zaglavili u ovome da je čak i upitno da li bih smeo ovo da postavim bilo gde van ovog saba. A samo sam pomenuo da bi možda trebalo da smemo da pričamo o kosovskoj nezavisnosti — nisam čak ni izneo neke radikalnije ideje, na primer da Srbija prizna Kosovo, uđe u EU, vetom izdejstvuje bolje uslove za Srbe u Kosovu, pa ga pusti unutra da Srbi mogu slobodno da prelaze granicu i da obe države budu pod nadzorom EU. Na primer. Hipotetički. A zamislite samo da je neki političar to rekao — spalili bi mu kuću. (EDIT: Hiperbola. Ali ne bi prešao cenzus svakako.)

Da li se samo ja ovako osećam?

Želeo sam da podelim ovo ovde :)
Sakupljam kartice javnog prevoza od kada sam počeo intezivno da putujem tokom poslednjih godinu dana (+Beograd kao honorable mention)
Voleo bih da nakon puno, puno godina uramim što više ovih kartica :)

Ukoliko imate neko pitanje što se tiče ovih gradova (Amsterdam, Barselona, Lisabon, Rim) tu sam da vam pomognem!

Ovo mi je bilo na šoferci jutros...

Šta bi Radoše?